Обележено 105 година смрти ђенерала Јанковића

У Манастиру Савина, Црквена општина Херцег Нови, где је једно време била војна болница, служен је парастос ослободиоцу Косова ђенералу Божидару Божи Јанковићу, министру војном, армијском Ђенерслу, начелнику ђенералштаба Црногорске Војске и председнику Народне одбране поводом обележавања 105 година од његовог упокојења.

---

Венац је у име нашег Удружења и потомака ђенерала положило потпредседник Александрија Ковачевић, а у име ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања државни секретар Зоран Антић.

Божидар Јанковић (Београд, 7. децембар 1849 — Херцег Нови, 7. јул 1920) био је српски генерал, учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских и Првог светског рата. По завршетку Артиљеријске школе унапређен је у чин инжињерског потпоручника 20. септембра 1874. године. Поручник је постао 5. октобра 1876, капетан 2. класе 1. априла 1880, генерал-штабни капетан 1. класе 2. августа 1883, мајор 16. априла 1887, потпуковник 1. новембра 1892, генерал-штабни пуковник 1. новембра 1897. и генерал 26. фебруара 1902. Објава рата 1912. затекла га је као резервног генерала у пензији. Ратним распоредом Врховне команде постављен је за команданта 3. армије. У Балканским ратовима командовао је Трећом армијом која је ослободила Косово. По објави рата Аустроугарске, Србији и Црној Гори 1914. године послат на нову дужност начелника штаба црногорске Врховне команде. Ту је остао све до евакуације јуна 1915. и био је делегат српске Врховне команде код Црногорске врховне команде.У новонасталој Краљевини СХС носио је чин генерала, и био је заповедник Савске дивизијске области. По завршетку рата, формиране су нове, армијске области. За команданта IV армијске области, са седиштем у Загребу, постављен је 28. децембра 1918. и на тој дужности налазио се до 4. априла 1920. године.
Генерал Јанковић је после дуге и тешке болести преминуо у Херцег Новом, 7. јула 1920. године. Сахрањен је на Новом Гробљу у Београду.