Обележавање 105 година смрти Војводе Радомира Путника

Данас је председник нашег Удружења Никола Филиповић положио венац на маузолеј Војводи Радомиру Путнику у склопу државне церемоније обележавања 105 година смрти првог српског војводе.

Председник је у пратњи ветерана посебних јединица полиције Милана Мирковића и Петра Јовановића одао пошту једном од највећих великана српске историје.

Запис из листа Балкански рат у слици и речи 1913:

"Ђенерал Путник најстарији је активни српски војник. Родио се на Светог Саву 1847. године у Крагујевцу. У артиљеријску школу ступио је октобра 1861. године, те је већ преко пола века српски војник. За потпоручника артиљеријског произведен је 17. новембра 1866.

Српско – турски рат затекао га је у чину капетана друге класе, као ађутанта шефа штаба рудничке бригаде, а затим је био помоћник команданта јаворске војске, па помоћник начелника артиљерије у резервном кору. За успехе што их је показао на бојном пољу Путник је после пола године унапређен у чину капетана прве класе, а два месеца после тога за храброст и војничку спрему своју, одликован је тиме што је унапређен у чин мајора.

Пред други рат одређен је за команданта позицијске артиљерије у Делиграду, одакле је отишао за управитеља страгарских барутана, а у други рат је ступио као командант рудничке активне комбиноване бригаде, са којом је показао потпун успех.  У бугарском рату Путник је учествовао као ђенералштабни потпуковник и у њему се одликовао на Трву и Брезнику. За показану храброст и војничку способност на бојноме пољу ђенерал Путник је одликован сребрном и златном медаљом за храброст, Таковским крстом с мачевима и руским орденом Светог Станислава другога степена.

У миру ђенерал Путник био је управитељ топливнице, командант окружне војске, професор Војне Академије, командант дивизије и у неколико наврата министар војни. На челу нашег Главног Ђенералштаба он је већ скоро десет година. То време у ђенералштабу било је време активна рада, од кога је српска војска много добила. Својим радом он је највише допринео, да српска војска може овако потпуно опремљена и снабдевена свима потребама поћи на бојно поље с чврстом вером у победу.

Генерал Путник је наш најстарији, још нешто више, он је најбољи војник. Бугарски Ђенералштаб с респектом је усвајао његове примедбе, када је остварен заједнички ратни план. Ђенерал Путник одликован је највећим признањем ове земље, чином првог српског војводе, који је највећи положај, што га је наша отаџбина могла дати своме најбољем сину."