Обележено 110 година ступања Милунке Савић и Антоније Јаворник у Српске ратне добровољце

​Данас је на Новом гробљу у Београду у организацији Републичког удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца обележено 110 година ступања Милунке Савић и Антоније Јаворник у српске ратне добровољце 3.10.1912.

​Антонија, витез Карађорђеве звезде и Легије части давне 1912. ступила је у српске ратне добровољце и упућена је као болничарка у Пуковску болницу 11. пешадијског пука. Учествовала је са српском војском у ослобођењу Косова и Метохије пре 110 година. Током Великог рата рањавана је 12 пута, а сваку рану медаљом овековечила. Делила је са својим Србима и најтеже дане, заједно су преживели Албанску голготу, острво страдања Видо и Васкрсење на Кајмакчалану. По ослобођењу Србије, Антонија Јаворник активно се бави добровољачким питањем и активни је члан Савеза добровољаца Краљевине СХС и Југославије. . 

По забрани рада Савеза Добровољаца 1947, па до његовог обнављања 28.6.1969. под данашњим именом Удружење ратних добровољаца 1912-1918, живела је скромно у Малом мокром Лугу са породицом, после чега је проглашена почасним чланом. Антонија је против своје воље кремирана 1974. одлуком општинских власти, а њена урна је положена овде 5. октобра 1974. године.  Пуних 40 година трагало се за посмртним остацима Антоније Јаворник, а њену урну пронашао је Трифун Павловић члан Удружења ратних добровољаца 1912-1918

​Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић први је високи представник институција Републике Србије који одаје пошту српској добровољки и хероини још од давне 1974. 

Каваљер Свето-геогијевског крста Царске Русије, витез реда светог Михајла Уједињениог краљевства, Витез легије части Француске Републике, витез Карађорђеве звезде, српска добровољка и почасни члан Удружења ратних добровољаца 1912-1918, ступила је 3. октобра 1912. као прва жена у историји модерног ратовања у војску Краљевине Србије. Учествовала је у ослобођењу Скадра 1912, а Бугаре је потукла на Брегалници 1913. Била је прва жена борац Гвозденог пука, а истакла се као бомбаш у Колубарској бици. На Кајмакчалану бомбаш Милунка заробила је 23 непријатељска бугарска војника. Рањавана је чак 9 пута. Француски маршал Де Пере прозвао ју је српска Јованка Орлеонка. 

По окончању Великог рата заједно са Антонијом Јаворник прикључује се најстаријем борачком удружењу Савезу Добровољаца тада већ Краљевине СХС, активно је учествовала у раду Главног одбора, чији је почасни члан постала 1975, а њена слика са поносом стоји у спомен соби Удружења ратних добровољаца 1912-1918. На иницијативу Удружења ратних добровољаца 1912-1918 посмртни остаци хероине и добровољке Милунке Савић пренети су 2013. у Алеју Великана на Ново Гробље. 

Потпредседник владе и министар одбране др Небојша Стефановић први је високи званичник институција Републике Србије који одаје пошту Милунки Савић у Алеји Великана од 2013 године. ​

На иницијативу председника Републичког удружења и члана главног одбора Николе Филиповића и Милана Мирковића данас одајемо пошту  српским хероинама и добровољцима.
Венце су положили: 
потпредседник владе и министар одбране др Небојша Стефановић, државни секретар Миодраг Капор, потпредседник скупштине града Београда Игор Јовановић, заменик председника општине Звездара Драгана Ђурић, Аташе за културу амбасаде Руске Федерације Гљеб Халер, аташе за културу амбасаде Уједињеног Краљевства Џастин Фроуд, председник Републичког удружења ратних добровољаца 1912-1918 Никола Филиповић, председник Удружења Ветерана 72. специјалне генерал-мајор Милорад Ступар, Удружење ветерана херојске 549. мтбр "Цар Душан Силни", потпуковник мс Слађан Гашић, предтсавници Удружења ветерана ПЈП, као и представници многобројних ветеранских и удружења за неговање традиције ослободилачких ратова.