Сећање на медицинске раднике Ваљевске болнице

Поводом Дана сећања на страдале у Ваљевској болници и њене лекаре и медицинске раднике, председник нашег месног Удружења из Ваљева Сара Ковачевић присуствовала је полагању венаца на споменик др Селимиру Ђорђевићу у округу Завода за јавно здравље града Ваљева. Церемонију је предводио изасланик Николе Селаковића, државни секретар проф. др Дејан Антић. Венце су положили представници Војске Србије, Града Ваљева и Удружења бораца Ваљево.

---

Др Селимир Ђорђевић учествовао је у ослободилачким ратовима од 1912. до фебруара 1915. У Ваљеву је букнула епидемија пегавог тифуса, која је трајала од октобра 1914. до маја 1915. Ваљево је у рат ушло са око 3000 становника, а током 1915. у њему је боравило око 8000 људи, тада је био једина варош која има два пута више болесних и рањених него здравих житеља. Лоши хигијенски услови узроковани ратом и великим бројем људи погодовали су ширењу епидемије. У време епидемије пегавог тифуса у Ваљевској болници 1915. био је управник четири резервне бонице, међусобно удаљене. У то време у Ваљеву је радило 26 лекара на челу са др Селимиром Ђорђевићем, од тога је за кратко време умрло њих 21.

У Ваљево је после Церске и Колубарске битке допремљено око 12000 рањеника, од којих су многи касније распоређени по другим болницама у Србији. Преостало је око 8000 рањеника за којих је било око 2500 постеља. Свако ко је могао отишао је из Ваљева које се претворило у град рањеника и нешто медицинског особља, названо „долина смрти“. Није било хигијенских услова ни болничког материјала. Проширила се епидемија тифуса која је односила дневно око 50-100 живота, а крајем децембра 1914. и 100-200 живота дневно. Процене о окупном броју жртава су више од 3500 војника и више од 4000 цивила.

У Едукативном центру ваљевске болнице одржена је академија сећања на страдале лекаре и медицинске раднике Ваљевске болнице 1914-1915. године. Овогодишња академија приређена је у част пољског лекара др Лудвика Хиршфелда. Тим поводом на академији се обратио опуномоћени амбасадор Републике Пољске Њ.Е. Рафал Перл.

Лудвик и Хана Хиршфелд са пуковницима српксе војске (Слатол и Некић) Ваљево 1914.

Још једном је потврђено пријатељство пољског и српског народа. Др Хиршвелд заслужан је едукацију српских лекара о понадемији пегавог тифуса, формирања и опремање прва српске бактеријске лабараторије у Солуну и имунизацију преко 110.000 српских војника.