У чачку отворена изложба Америчка медицинска мисија

У Међуопштинском историјском архиву у Чачку 28. новембра 2022. године,
оворена је изложба архивских докумената АМЕРИЧКА МЕДИЦИНСКА МИСИЈА ЗА
СРБИЈУ И СРПСКУ ВОЈСКУ У ВРЕМЕ ВЕЛИКОГ РАТА 1914‒1918, аутора Наде
Патровић и Милана Тлачинца

Изложбу је финансирало Министарство одбране РС, а урађена је испред
Удружења ратних добровољаца 1912‒1918 њихових потомака и поштовалаца.
Рецензент изложбе и каталога је пуковник проф. др Драган Микић, редовни члан
Академије медицинских наука СЛД, начелник клинике за инфективне и тропске
болести ВМА.
​
Изложба је урађена поводом 140 година дипломатских односа Србије и САД и
представља сведочанство једног времена, када су односи две земље били другачији, а људи хуманији и спремнији да помогну.

Тематске и хронолошке целине изложбе су:
1. ОДНОСИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ И САД У ВЕЛИКОМ РАТУ у коме је дат
историјат односа САД и Србије.
2. АМЕРИЧКИ ЦРВЕНИ КРСТ. О доласку Америчке медицинске мисије црвеног
крста 16. октобра 1914. године на челу са др Едвардом Рајаном.
3. ДРУГА И ТРЕЋА ЈЕДИНИЦА АМЕРИЧКОГ ЦРВЕНОГ КРСТА У СРБИЈИ
1914‒1915. ГОДИНЕ
4. ЏОН ФРОТИНГАМ
5. САРАДЊА СРПСКОГ И АМЕРИЧКОГ ДРУШТВА ЦРВЕНОГ КРСТА ПОСЛЕ
РАТА
6. ДИПЛОМАТСКИ ОДНОСИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ, КРАЉЕВИНЕ СХС и
САД . овај део изложбе односи се већ на завршетак рата и на 1919. годину.
​
Свако тематско поглавље, стручно је обрађено. Изложбу прати дво
језички каталог (српски и енглески).

Текстом и документима изложба прати долазак Медицинских мисија Америчког
црвеног крста (било их је 3). Прва мисија стигла је 16. октобра 1914. у Београд са 3
хирура, медицинским сестрама и медицнским материјалом. Централна личност је др Едвард Рајан. Са њим су стигла још 2 искусна хирурга др Џемс Донели и др Виљам Ахери. 

Др Рајан и његова екипа одмах су преузели војну болницу у Београду, тада препуну рањених српских војника. Др Едвард Рајан одмах је прекрио зграду болнице америчком заставом, јер је болница била под сталном претњом артиљеријске ватре. Употребом америчке заставе и заставе Црвеног крста територија болнице означена је као територија неутралне земље. САД је тада била неутрална земља, а према Конвенцији о правима и дужностима неутралних сила и лица у случају рата на копну (V Хашка конвенција из 1907. године).

Током прве окупације Београда др Рајан је преузео одговорност за све болнице у граду, именован је за генералног директора војне и цивилне болнице 17/30. новембра 1914, а два дана касније аустријске трупе ушле су у напуштену престоницу (19. новембра/2. децембра 1914). Под његовом одговорношћу од 25. новембра налазило се пет болница смештених у око четрдесет зграда, а помагало ми је девет српских лекара и сто педесет сестара, и бринули су за хиљаду и две стотине пацијената. У Београду је остао до краја 1915. године. Наредних година рата радио је на прикупљању и слању помоћи Србији преко Америчког црвеног крста. Умро је 1923. у Техерану од малигне маларије од које се инфицирао још на Солунском фронту. Имао је 39 година.

Од значајних личности за Србију, обрађени су хуманитарци Џон Фронтигама, донатор и финансијер многих установа за ратну сирочад, као и Даринка Грујић, американка српског порекла која је током рата спасавала српску децу.
​
Изложба има неколико тематских и хронолошких целина и од доласка Прве
америчке медицинске мисије 16. октобра 1914. у Београд до успостављања
дипломатских односа САД и тада новостворене државе Краљевине СХС.
Последњи пано изложбе односи се на америчко признање Краљевине СХС, које је
потписао државни секретар Роберт Ленинг у Паризу за време одржавања
Комференције мира 1919. године.

Истраживања архивске грађе извршена су у: Државном архиву Србије; Архиву
Југославије; Војном архиву РС; Архиву Српске православне цркве; Историјском
архиву Београда и консултована бројна литература.

---