ОДАВАЊЕ ПОЧАСТИ ОСВЕТНИКУ КОСОВА ЂЕНЕРАЛУ ЈАНКОВИЋУ!

Данас је на београдском Новом гробљу у организацији Удружења ратних добровољаца 1912 -1918 њихових потомака и поштовалаца  предвођено председником Николом Филиповићем, исправљена  велика историјска неправда. Чекало се 102 године да Осветник и Ослободилац Косова Ђенерал Јанковић, министар војни, командант Треће српске армије, председник Народне одбране, начелник штаба Црногорске војске учесник свих ослободилачких ратова Србије добије државну и војну почаст.

Ђенерал Јанковић због политичке ситуације није добио чин српског војводе иако је после 500 година испунио завет Светог Кнеза Лазара и ослободио душу Србинову 1912.

Божидар Јанковић (Београд, 7. децембар 1849 — Херцег Нови, 7. јул 1920) био је српски генерал, учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских и Првог светског рата. По завршетку Артиљеријске школе унапређен је у чин инжињерског потпоручника 20. септембра 1874. године. Поручник је постао 5. октобра 1876, капетан 2. класе 1. априла 1880, генерал-штабни капетан 1. класе 2. августа 1883, мајор 16. априла 1887, потпуковник 1. новембра 1892, генерал-штабни пуковник 1. новембра 1897. и генерал 26. фебруара 1902. Објава рата 1912. затекла га је као резервног генерала у пензији. Ратним распоредом Врховне команде постављен је за команданта 3. армије. У Балканским ратовима командовао је Трећом армијом која је ослободила Косово. По објави рата Аустроугарске, Србији и Црној Гори 1914. године послат на нову дужност начелника штаба црногорске Врховне команде. Ту је остао све до евакуације јуна 1915. и био је делегат српске Врховне команде код Црногорске врховне команде.У новонасталој Краљевини СХС носио је чин генерала, и био је заповедник Савске дивизијске области. По завршетку рата, формиране су нове, армијске области. За команданта IV армијске области, са седиштем у Загребу, постављен је 28. децембра 1918. и на тој дужности налазио се до 4. априла 1920. године.
Генерал Јанковић је после дуге и тешке болести преминуо у Херцег Новом, 7. јула 1920. године. Сахрањен је на Новом Гробљу у Београду.

Венце су положили, државни секретар Министарства Одбране генерал Александар Живковић, државни секретар министарства за рад Зоран Антић, представници скупштине града Београда, потомак - праунука Александрија Ковачевић, заменик војног аташеа Републике Бугарске, Генерал Милорад Ступар, Представници Дома Карађорђевића и представници многобројних борачких удружења.
Окупљенима су се обратили Генерал Милорад Ступар који је истакао значај Божине војне стратегије и ратничке врлине. Испред Владиног одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Србије обратио се државни секретар Зоран Антић који је захвалио Удружењу ратних добровољаца 1912-1918 на несебичној борби за очување светле традиције Срба и што негује сећања на овакве див јунаке. Државни секретар Антић  подсетио је све још једном да је ђенерал Јанковић испунио Косовски завет.