Годишњи помен војводи Танкосићу

У среду 2.11. на Новом гробљу, у организацији Републичког удружења ратних добровољаца 1912-1918, служен је годишњи помен и одата војна почаст команданту четничко-добровољачког одреда, четничком војводи Војиславу Воји Танкосићу.

​Одавање почасти у склопу је обележавања 110 година од победе српске војске у Првом балканском рату.
Помен је служио јереј Дејан Вујић.
Церемонију полагања венаца предводили су државни секретар Министарства за рад Зоран Антић и потомак Градимир Николић.

Пред избијање рата марта 1912. прекомандован је у штаб граничних трупа, са циљем да обучава добровољце. Долазили су му добровољци из свих српских крајева. Танкосић је био веома строг при селекцији, па је од 2.000 одабрао само 245 добровољаца. Тада је одбио Гаврила Принципа због слабе конституције. Пред избијање рата српска влада је покушала да искористи Арнауте против Турака, па је Танкосић одлазио на Косово и дотурао оружје арнаутским вођама. Са Исом Бољетинцом предводио је Арнауте јуна и јула 1912. током њиховога сукоба са Турцима крај Митровице. Подршка Бољетинца била је обезбеђена тако што му је Танкосић отео два сина и пребацио их у Куршумлију, где су остали све док се рат није завршио.
У Првом балканском рату командовао је Лапским четничким одредом. Танкосићев Лапски одред отпочео је операције у турској позадини два дана пре избијања рата код карауле Мердаре, четничко-арнаутска чарка развила се у прву битку у Првом балканском рату. Изгледа да је самоиницијативно започео рат без одобрења надлежне команде. Постоји могућност да се Црна рука бојала договора Турске и балканских савезника, који би одложио ослобађање српских простора. Четници су водили борбу три дана све док се није укључила српска редовна војска. Српска војска однела је победу, а Танкосићеви четници први су ушли у Приштину. Танкосићеви четници су на тај начин отворили врата српској војсци да ослободи Косово, а Танкосић је био одликован Карађорђевом звездом са мачевима и унапређен у мајора.