отворена изложба о холандској медицинској мисији при српској војсци

Свечано отварање изложбе Холандска медицинска мисија при српској војсци 1912-1918. - др Ариус Ван Тиенховен.

---

У Галерији 73 државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић поздравио је присутне и пренео поздраве министра за рад г-ђе Дарије Кисић Тепавчевић, говорио је о значају и улози холандске медицинске мисије при српској војсци.

Аутор изложбе и председник нашег Удружења г. Никола Филиповић упознао нас је са ликом и делом доктора Аријуса Ван Тиенховена. Велику захвалност дугујемо Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања које је покровитељ и финансијер изложбе, Галерији 73, Општини Чукарица и А&М аудио-визуелној продукцији која је маестрално пренела фотографије и документа на Рол-ап паное и у каталоге.

"Сви ми веома добро познајемо лик и дело др Арчибалда Рајса, који је као лекар и криминолог био и човек који је Србију волео као мајку, али мало ко зна да је један храбри лекар из иностранства неколико година раније као доктор започео борбу за помоћ српском народу и на чији позив је др Рајс и дошао у Србију. Ради се о човеку, Холанђанину, који је буквално дан након што је добио диплому медицинског факултета кренуо за Србију. Готово без средстава, јер га холандска Влада није подржала, задужио се за 3 000 гулдена код оца и стрица, који су били имућни и виђени људи у Холандији и кренуо у непознато, по свему осим по људској патњи, која је живот младог др Аријуса ван Тиенховена определила заувек. Сав новац је уложио у набавку медицинских средстава.

Стигавши у Србију, почетком 1913. године др Аријус прво је отворио болницу у Београдској шећерани, а крајем године и у Ваљеву. Његов пример следили су затим 7 лекара и 7 болничара, који су чинили његов тим.

Холандски медицинари радили су у новоформираној ваљевској болници, првобитно смештеној у Ваљевској гимназији, а затим у касарни Седамнаестог пешадијског пука, када су успели да прибаве и донирају Краљевини Србији рендген апарат.

Тек што је стављена тачка на Први балкански рат 19. јуна 1913, Бугари су кукавички и напрепад напали Србију. Ипак Србија ни војно ни политички није била сама. Српска војска сломила је Бугаре на Брегалници, а недуго затим рат је и завршен. О повређенима све време је бринула мисија др Аријуса. Холандска медицинска мисија напустила је Србију у септембру 1913. године. Др Ван Тинховен проглашен је за почасног грађанина Ваљева, а у родној Холандији одликован је орденом Реда Орански Насау.

Уз све муке, минијатурни - огромни непријатељ Србије, пегави тифус, однео је велики број жртава. Једна од њих је била и наша Надежда Петровић, а треба нагласити да је и сам доктор Ајрус једва преживео.

И Европа је све више била свесна шта се догађа српском народу, особито кроз фоторепортаже које је веома вешто радио др Тиенховен које су објављиване у холандској штампи. Круна тог рада била је књига са много аутентичних фотографија под називом «Страхоте рата у Србији: Дневник ратног хирурга». 

Након завршених Балканских ратова др Тијенхофен одлази на дошколовавање у Берлин где стиче и научно звање асистента. По избијању Првог светског рата др Тинховен преко Русије, Румуније и Бугарске дошао је у Ниш. Медицинска сестра Де Хроте прикључује му се у Нишу, а начелник војног санитета их упућује у Ваљево.

Након завршетка Првог светског рата др Тинховен вратио се у Холандију 1919, а 1925. заједно са породицом одлази у Венецуелу, где је, такође, радио као војни хирург. По избијању другог светског рата сели се у Лос Анђелес, а 60-их година враћа се у родну Холандију. Др Ариус ван Тинховен умро је 8. септембра 1965. и сахрањен је поред супруге на гробљу Нардену.

За надљудске напоре које је тим др Тиенховена улагао не би ли помогао унесрећеним рањеницима Краљ Петар Први одликовао је доктора орденом Светог Саве и орденом Црвеног крста Краљевине Србије.

Не можемо, а да на овом месту не поменемо почившег др Миодрага Лазића хероја ратова деведесетих који је написао књигу под истим називом као и др Аријус, а који је у Босни у импровизованим условима извршио на хиљаде операција, а касније у миру још и више. Иако је наш др Лазић бринуо о свом, а не неком другом народу, његова неустрашивост, посвећеност позиву и хуманизам, стају у ред великана као што је доктор Аријус Ван Тијенхофен.

Храброст је увек ствар карактера, али хероизам као категорија га превазилази, с обзиром да захтева целог човека, па и оно што га тиме чини, а то је дух! 

Др Аријус Ван Тијенхофен несумњиво спада у ред хероја и «див јунака», а чувена је његова реченица: «Ко у ратним околностима први помогне, помаже двоструко»!

У Београду је 2006. основан Центар за научну и културну сарадњу Србије и земаља низоземског говорног подручја које је понело име АРИУС у знак захвалности за Ван Тинховенову пожртвованост и храброст."