Обновљене вечне куће Војводе Вука, Воје Танкосића и Ђенерала Јанковића

​Завод за заштиту споменика културе града Београда је током новембра 2023. године, уз финансијску подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на иницијативу Удружења ратних добровољаца 1912-1918, обавио санацију три породичне гробнице на Новом гробљу, у којима почивају три српска јунака- учесници важних историјских догађаја: Божидар Јанковић, Војислав Танкосић и Војин Поповић.

​Генерал Божидар Јанковић је био један од најспособнијих официра српске војске, учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских и Првог светског рата.

​Један од јунака српских ратова био је и мајор српске војске Војислав Танкосић, познат као организатор и командант четничких јединица у борби против Турака у Старој Србији и Македонији 1903-1904. године, али и учесник Балканских ратова 1912-1913. године. Погинуо је почетком Првог светског рата, 1915. године код Трстеника.

​Пешадијски потпуковник, вођа комитских чета и командат Добровољачког одреда на Солунском фронту Војин Поповић, познат под именом Војвода Вук, погинуо је у борби са Бугарима на Црном камену више Груништа. Савременици су га описивали као јунака који је вредео више него девизија. Посмртни остаци пренети су са бојишта на Ново гробље 30. септембра 1923. године. На надгробном споменику, поред осталих имена уклесано је: За слободу отаџбине живот је свој дао потпуковник Војин Поповић Војвода Вук 1880-1916. 
У његову част, 1936. године подигнут је споменик који се налази у парку Топличин венац, општина Стари град у Београду и представља споменик културе. Аутор бронзане скулптуре Војводе Вука је српски вајар и академик Ђорђе Јовановић.

Затечено стање гробница откривало је бројне проблеме. Од различитих механичких оштећења, фрагментованих поклопних плоча и камених опсега гробница, као и корозивних процеса на металним оградама и инвентарима унутар њих, до биолошких слојева и наслага нечистоћа, уочено стање указивало је на несумњиву потребу за извођењем конзерваторско-рестаураторских радова. 

Радови на санацији гробница српских јунака подразумевали су уклањање корозивних процеса са метaлних ограда и других инвентара, као и поновно бојење. Уклоњени су постојући биолошки слојеви и остале нечистоће са бетонских и камених површина. Изведена је санација поклопних плоча и камених опсега свих гробница. Камени надгробници су такође комплетно очишћени, а извршена је и санација пукотина, као и освежавање боје у уклесаним инскрипцијама. Последња фаза радова подразумевала је наношење хидрофобне заштите на све камене делове гробница, које има за циљ смањивање утицаја спољашњих фактора попут влаге и кише.

На фотографијама су приказане фазе пре и након конзерваторско-рестаураторских радова.

---